Супер фина вуна има просечни пречник од 16.5-19.5 μ Хомогена вуна од м и мање. Вуна је фина, мекана, густо увијена, дужине 65~95 мм. Погодан је за висококвалитетне тканине од кафана.
Током 1980-их и 1990-их, истраживачи су открили да су избочене нити на површини вунених тканина биле дебеле и тврде, стимулишући рецепторе за бол на кожи.
Ова груба влакна немају велику еластичност, што погоршава осећај свраба. Што је тканина јефтинија, свилени конац је грубљи, па трпе производи масовног тржишта као што су школске униформе.
Индустрија вуне је почела да предузима акције, а Аустралија, највећи светски произвођач вуне, преузима водећу улогу. Машине као што су ласерски скенери су представљене раних 1990-их, способне да прецизно мере пречник влакана са невиђеном тачношћу.
Утврђено је да највише сврбе влакна пречника 30 микрона и више, па су све популарније (и, наравно, много скупље) фина вуна и ултра-фина вуна (18,5 микрона или финије).
Како је потражња људи за грубом вуном опала, пастири су почели да пребацују своја стада на природно финије расе вуне, као што су овце Мерино (особа која је прва узгајала Мерино овце такође је трговала новчаницама од два аустралијска долара док их новчићи нису заменили новчићима).
Мерино овце су веома мале величине и не вреде много као овце од меса, али променљиве потребе дале су овој раси нову употребу. У протеклих 20 година цена ултрафине вуне коју производе мерино овце порасла је за најмање 30 одсто, док је цена грубе вуне у паду.
Природни услови такође играју улогу. Климатске промене у последњих 30 година довеле су до значајног смањења годишњих падавина у Аустралији, а вуна може постати финија без интервенције у сувим условима.
Производња ултра фине вуне се утростручила од 1991. године и сада чини скоро једну трећину укупне годишње производње вуне у Аустралији. Око 90 одсто светске фине свилене нити долази из Аустралије, а одећа која се може носити само уз тело, од венчаница до грудњака, углавном користи овај материјал.

Проширени подаци
У Аустралији, фина вуна се односи на Мерино вуну са пречником влакана од 19,6 до 20,5 микрона, док је ултра-фина вуна испод 19,5 микрона. У Кини је дефиниција фине вуне испод 25 микрона. Фина вуна се углавном користи за одећу, док се груба вуна користи за намештај и тепихе.
Кина је највећи светски произвођач оваца, са укупно 150 милиона оваца. Кина је трећи највећи произвођач вуне у свету. Вуна произведена у Кини карактерише релативно густа и кратка. Кина производи 160000 тона вуне годишње, од чега је 120000 тона фине вуне по кинеским стандардима. Међутим, само једна десетина, или око 40.000 тона, може се назвати Мерино вуном.
Аустралија је други највећи произвођач оваца на свету, са укупно нешто више од 100 милиона оваца. Аустралија је највећи светски произвођач вуне. Изузетна карактеристика аустралијске вуне је њена релативно витка дужина, која се производи од мерино оваца.
Аустралија производи 330 000 тона вуне годишње, при чему 91 одсто вуне има пречник мањи од 25 микрона. Аустралија сваке године у Кину извози 180.000 тона вуне, од чега је 85 одсто испод 23 микрона.





